Hajde da se osnažimo: Kvir trauma i unutrašnji porodični sistemi

Written by Filip Velimirović

Od kvir ljudi se često traži da žive u svetu u kome nema puno mesta za naše postojanje. Ipak živimo i stvaramo - ljubav, umetnost, veze, uspomene. I pored toga, biti vidljivi kao kvir ili trans osobe nam donosi izazove koje su specifične za našu zajednicu.

Samo da kažem pre nego što nastavimo: nema ničeg pogrešnog sa nama niti u nama. Ne prihvatanje LGBTQ+ ljudi od strane društva govori više o samom društvo nego o nama samima, i ukorenjeno je u strahu, sistemskoj represiji i ličnim projekcijama.

Suočavamo se sa diskriminacijom na poslu zbog nesigurnosti drugih i transfobije koja je prisutna u društvu. Doživljavamo odbacivanje od strane članova porodice. Svakodnevne mikroagresije troše našu energiju. Nosimo višegeneracijski bol naših trans predaka (transcestors). Pod svim ovim teretima koji se gomilaju, može se desiti da internalizujemo stid, anksioznost, rodnu disforiju ili strah od toga da budemo ono što jesmo.

Zato želim da govorim o prednostima korišćenja pristupa Unutrašnjih porodičnih sistema (eng. Internal Family Systems), ili IFS-a, u radu na sebi kako bismo se oslobodili tereta proizašlih iz odrastanja i života u društvu koje nas ne prihvata.


Šta je IFS?

Da li si ikada osećao/la rastrzano kada treba da donoseš neku odluku? Od malih stvari kao što su šta ćeš raditi u subotu ujutru kad ustaneš iz kreveta: trčanje pre doručka ili nazad u horizontalu? Do nekih većih odluka kao: da li napustiti posao ili dugu vezu? Oko ovih odluka se u nama javljaju različiti glasovi i perspektive koje vuku svaka na svoju stranu, i u IFS-u se zovu “delovi”. Svi delovi imaju svoje uloge, priče i (uvek dobre) namere za nas. Kada malo posedimo sa njima, shvatamo da se ponašaju kao neka unutrašnja porodica - imaju svoje odnose, dinamike, i pozadinu. 

Za one koji vole definicije, evo kliničkijeg opisa: 

Unutrašnji porodični sistemi […] je terapeutski model koji je poslednje dve decenije duboko uticao na savremenu psihoterapiju. Umesto da tretira unutrašnji svet pojedinca kao jedinstven entitet, ovaj pristup priznaje postojanje različitih “delova” unutar psihe – Izopštenika, Menadžera i Vatrogasaca – koji zajedno funkcionišu kao unutrašnja porodica. […] Umesto patologizovanja problema, ovaj pristup razvija saosećanje prema sebi. Time pruža dublji kontakt sa sopstvenim autentičnim Ja koje ima sposobnost da bude vodič u isceljenju. 

— IFS Institut

Toplo preporučujem radove Dr. Ričarda Švorca. Njegova knjiga, U vama nema loših delova (eng. No Bad Parts), je lep način da se upoznaš sa IFS pristupom direktno od osnivača. Takođe toplo preporučujem knjigu All Parts Welcome: The Queer and Trans Internal Family Systems Workbook  od dr. Send Čeng, prijatelja i mentora koji su nebinarni, kvir i neurodivergentni klinički psiholog.


Delovi koje sam iscelio koristeći Unutrašnji porodični sistem

U jednom od mojih najranijih sećanja, imam 3 godine i igram se napolju u bašti sa drugom iz komšiluka. Rekao sam nešto, ne sećam se šta, a on je odgovorio: „Ali, ti si devojčica!" Sećam se da sam bio toliko šokiran i zbunjen. Zašto bi me ikada doživeo kao devojčicu? Bio sam siguran da sam dečak.

Taj razgovor bio je početak zbunjenosti i stida vezanog za moj rod koji će trajati više od dve decenije. Uradio sam ono što bi svako trogodišnje dete uradilo da preživi: odlučio sam da sam ja problem. Rekao sam sebi: „Nešto nije u redu sa mnom" i tu misao duboko sakrio. To je izgledalo bezbednije od suočavanja sa transfobičnom kulturom u kojoj sam odrastao — i zaista jeste bilo. To je zapravo genijalno rešenje naše psihe da nas zaštiti od opasnog okruženja.

Dvadeset devet godina kasnije, na 10-odnevnom kursu meditacije, pronašao sam ga: malog mene od 3 godine. Hladnog i zamrznutog, dezorijentisanog i iscrpljenog od zbunjenosti. Zamоlio sam ga da mi ispriča svoju priču, da mi pokaže kroz šta je prošao. Odveo me je u baštu gde su decenije skrivanja počele. Ponudio sam mu da ode na neko drugo mesto gde bi se mogao osećati bezbedno. Izabrao je predivan zelen brežuljak, pored vikendice, sa izvorom tople vode. Konačno je dobio brigu, pažnju, i pomoć koji su mu bili potrebni.

Nakon oslobađanja svih tereta iz njegovog malog tela, njemu je mnogo bolje. Sada ja, kao odrasla osoba, nosim odgovornost za suočavanje sa duboko transfobičnim društvom i svetom, dok on može da se igra s vodom, uživa u suncu i trči bos po travi.

Od tada je i meni lakše. Doživljavam manje nesigurnosti u međuljudskim interakcijama. Manje sam anksiozan, i želudac me mnogo manje boli (3-godišnji deo je upravo tu bio skriven u telu). Kada sam nervozan ili nešto ne razumem, više me ne poplavi snažan osećaj bezpomoćnosti i stida nad kojim nisam imao nikakvu kontrolu u prošlosti. Nije kao da ne osećam te stvari, ali ih sada vidim iz daleka kako dolaze i znam da ih ugostim s nežnošću i hladne glave. 

Upravo koristeći principe IFS-a sam uspeo da uvidim razliku između sebe i svog trogodišnjeg ja, njemu pružim brigu, a sebi dodelim odgovornost koju sam danas sposoban da nosim. Daleko od toga da je borba sa transfobičnim društvom individualna stvar. Zbog toga nam je potrebna zajednica i organizacije kao Talas koje okupljaju zajednicu da bismo se zajedno borili i bili tu jedni za druge.

Zašto IFS za Kvir osnaživanje

Tradicionalni terapeutski pravci ponekad traže od nas da budemo neko drugi: mogu patologizovati naš bes prilikom nepravde, medikamentima lečiti našu žalost ili depresiju zbog gubitka ili nemaštine (često višegeneracijske), ili tretirati našu višestrukost kao nešto što treba konsolidovati u jednu, "zdravu" sliku sebe.

Ali za kvir, trans i nebinarne osobe, višestrukost nam je suđena od rođenja. Često znamo šta znači sadržati mnoštvo: Ne samo biti jedna osoba na poslu, druga sa porodicom koja nas ne vidi u potpunosti, i naše pravo ja sa ekipom ili “chosen family” — već i nositi se sa društvom koje nas je oduvek marginalizovalo. Neki kvir i trans ljudi znaju kako je biti i muško i žensko ili osećati fluidnost i odsustvo „tradicionalnih" rodnih uloga unutar istopolnih partnerstva. Neki se sa tim ulogama igraju. IFS od nas ne traži da postanemo manje višestruki. Pokazuje nam kako da postanemo radoznali u vezi sa svim svojim delovima. 

Evo zašto IFS može biti posebno isceljujući za kvir iskustvo društvene traume:

1. Nijedan deo nije loš - svi su dobrodošli. IFS polazi od uverenja da u nama nema loših delova, samo delova koji nose ekstremne terete. Na primer, onaj unutrašnji glas koji te grubo kritikuje možda zapravo pokušava da te zaštiti od kritike koju si već doživela spolja. Prvo nudimo zahvalnost tom delu, a potom mu nežno pomažemo da vidi da je sada dovoljno bezbedno da prepusti kontrolu.

2. Stid nije zapravo vezan za ono ko smo. Mnoge LGBTQ+ osobe nose duboki sram jer živimo u svetu koji nam je često neprijateljski nastrojen. IFS nam pomaže da vidimo da je sram lažno uverenje koje se tiče našeg identita, a ne zaista deo nas samih.

3. Ne zanemarujemo telo, već radimo sa njim. LGBTQ+ trauma živi u telu: dobro poznati strah pri pomisli na javna mesta? Onaj tihi naboj pred porodični praznik? To su sve znaci nekih priča iz prošlosti koje nisu bile procesuirane. IFS nam služi u otvaranju novog poglavlje u našem odnosu ka toj prošlosti, gde emotivni naboj puštamo da ode u elemente (vatra, voda, zemlja, vazduh, svetlost), a sećanje zadržavamo kao mudrost za dalje.

Za kraj…

Šta ti misliš: Da li je moguće promeniti svoj unutrašnji odnos ka neprihvatanju društva na način na koji bi nas to osnažilo? Da li se u tebi javljaju različiti glasovi (delovi) povodom ovog pitanja? 

Ukoliko te zanima više ili imaš pitanja, slobodno mi piši na filip [at] healwithfil.com ili poseti moj vebsajt healwithfil.com za više informacija. 



Saznaj više o IFS-u:

Odricanje od odgovornosti:

Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu predstavljaju isključivo stavove autora_ke i ne odražavaju nužno stavove, mišljenja ili politike organizacije Kolektiv Talas TIRV. Za sadržaj teksta i iznete tvrdnje isključivu odgovornost snosi autor_ka.

Filip Velimirović
Next

Borba