„Kako da ti se obratim?”

Nebinarnost u srpskom jeziku

Ispred vas se nalazi sto, a na njemu dva tanjira – jedan sa muškim zamenicama, a drugi sa ženskim. Većini ljudi ovo ne predstavlja problem, i veoma lako izaberu iz kog tanjira će uzeti zalogaj – ali, za nebinarne osobe, ovo predstavlja itekako veliki problem! U srpskom jeziku je nedostatak svakodnevne, standardizovane i fluidne opcije za izražavanje koja nije binarno određena veliki izazov za sve koji sebe ne pronalaze na jednoj od dve krajnosti rodnog spektra. Ovo je savršeno oslikano u tome što se termin „non-binary” na naš jezik prevodi kao „nebinaran” ili „nebinarna”, u zavisnosti od gramatičkog roda koji osoba preferira. U ovom grmu leži prvi zec!

Srpski jezik, kao i mnogi drugi slovenski jezici, inherentno je zasnovan na binarnom rodnom sistemu (muški i ženski rod). Ovakva struktura često ne ostavlja dovoljno prostora za izražavanje onih koji ne spadaju u jednu od dve ponuđene kategorije. Ipak, pričati se mora. Stoga, pitanje ostaje: Kako prilagoditi nefleksibilan jezik onima čiji rod ne može da se kategoriše u jednu od dve binarne opcije? 

Počećemo od opcija koje su više integrisane u svakodnevni govor.

Biranje između ženskih ili muških zamenica (ona ili on)

U ovom slučaju, osoba bira da za sebe koristi jednu od dve binarne opcije roda, iako to možda ne odražava njen identitet u potpunosti. Često se bira zamenica suprotna od one dodeljene pri rođenju, što može pružiti osećaj udaljavanja od nametnutih normi i veću autentičnost.

Juče sam otišao u prodavnicu i kupio hleb.
Juče sam otišla u prodavnicu i kupila hleb.
Da li si probao novu majicu?
Da li si probala novu majicu?

Kombinovanje ženskih i muških zamenica (ona i on)

Naredna opcija nam donosi namerno kombinovanje muškog i ženskog roda. Ponekad se kombinovanje dešava i unutar jedne rečenice. Ovakvo mešanje zamenica može biti dobar način da se naglasi fluidnost identiteta i izbegne upadanje u zamku binarnog sistema kroz biranje zamenica samo jednog od dva ponuđena gramatička roda. 

Juče sam otišao u prodavnicu i kupila hleb.
Juče sam otišla u prodavnicu i kupila hleb.
Juče sam otišao u prodavnicu i kupio hleb.
Da li si probala novu majicu? Gde si je našao?
Da li si probala novu majicu? Gde si je našla?
Da li si probao novu majicu? Gde si je našao?

Izbegavanje rodno-specifičnih reči (aorist; prebacivanje rečenice iz aktiva u pasiv)

Iako se srpski jezik u većini slučajeva oslanja na rodno određene reči, postoje i gramatički oblici koji to ne zahtevaju. Rečenica može da se preformuliše tako da se izbegnu reči ili glagolske forme koje specifično ukazuju na rod.

Aorist, iako moze da zazvuči arhaično, odličan je primer ove prakse. Možemo i da se oslonimo na menjanje rečenice iz aktiva u pasiv. Ovako brišemo značaj subjekta, i potrebu za rodno-specifičnim zamenicama. Ovo rešenje nije idealno jer nije primenljivo u svakoj situaciji, ali je dobra opcija.

Aorist: Pođoh juče u prodavnicu i kupih hleb.
Pasiv: Juče je kupljen hleb u prodavnici.
Radni glagolski pridev: Hleb je bio kupljen juče.
Trpni glagolski pridev: Juče je hleb bio kupljen i donet iz prodavnice.
Glagolski pridev prošli: Kupivši hleb, vratih se kući.

Aorist: Proba li novu majicu?
Pasiv: Da li je nova majica već probana?
Radni glagolski pridev: Da li je nova majica bila probana? / Bila li je probana ova nova majica?
Trpni glagolski pridev: Majica je probana, kako ti se dopada?
Glagolski pridev prošli: Probavši majicu, odluči li da je kupiš?

Naredne opcije su manje ukorenjene u svakodnevni govor, ali se i dalje oslanjaju na postojeću strukturu jezika. Često je potreban period navikavanja na upotrebu ovih opcija.

Korišćenje zamenice za množinu – Direktan prevod „they/them“ – „oni”

Radi izbegavanja rodno specifičnih oblika se umesto jednine koristi množina. U engleskom jeziku je ovaj oblik duboko integrisan u gramatički sistem. Koristi se kao pravi neutralni oblik, kako radi izražavanja rodne fluidnosti, tako i kada se odnosi na osobu čiji rod ne znamo.

U srpskom jeziku je zamenica „oni” izvedena iz množine gramatičkog muškog roda, pa je neki ne smatraju potpuno neutralnom opcijom. Ipak, standardna gramatika kaže da je zamenica „oni” neutralna, i neke nebinarne osobe biraju da je koriste kao najbližu neutralnu varijantu. 

Izazov ovde predstavlja kongruencija (slaganje zamenica u množini sa ostatkom rečenice), te može zvučati neprirodno dok se ne usvoji u svakodnevni govor.

Juče smo otišli u prodavnicu i kupili hleb.
Juče sam otišli u prodavnicu i kupili hleb.
Da li ste probali novu majicu?
Da li si probali novu majicu?
Oni su pronašli lep cvet na ulici.
Oni je pronašli biljku koja miriše sveže.

Korišćenje srednjeg roda

Primena srednjeg gramatičkog roda (koji se tradicionalno koristi za decu, stvari i apstraktne pojmove) može delovati kao savršeno rešenje za nebinarni jezik! Čak mu i samo ime kaže – srednji rod – ni tu, ni tamo. Neke nebinarne osobe se odlučuju za korišćenje ovih zamenica, i za njih je ovo potpuno neutralno rešenje. Slaže se sa njihovim ličnim osećajem roda.  Problem koji nastaje pri upotrebi srednjeg roda je to što ovaj oblik može zvučati neprirodno, nekima čak i uvredljivo – baš zbog toga što se koristi za nežive predmete ili decu. 

 
Juče sam otišlo u prodavnicu i kupilo hleb.
Da li si probalo novu majicu?
Ono je sašilo zelenu torbu.

Utvrdili smo – prava neutralna opcija, koja ispunjava sve neophodne uslove i odražava pun spektar rodne fluidnosti u našem jeziku ne postoji.
I, šta ćemo sad?

Vreme je za stvaranje novih oblika!

Jezik je ipak živa stvar! Jezik treba da se menja po ljudima, a ne ljudi po jeziku. Jezik oslikava prirodu onih koji ga pričaju, i, ukoliko ne može da u potpunosti ispuni potrebe onih koji ga govore, sasvim je prirodno da će se ti oblici promeniti u skladu sa novonastalim potrebama.

Novi nastavak / sufiks

Ova opcija podrazumeva uvođenje potpuno novog gramatičkog nastavka (sufiksa), a samim tim i nove zamenice, koji bi eksplicitno označavali rodni nekonformitet. Ovo je prilično radikalan pristup, koji menja strukturu jezika, ali, setimo se – sve promene koje ulaze u standardni jezik dolaze iz manjih grupa ljudi koje ga aktivno koriste. Počevši od slenga, pa nadalje, manje grupe ljudi imaju veliki uticaj na strukturu gramatike i vokabulara.

Ukoliko moramo da se dovijamo i snalazimo sa nekolicinom datih varijabli nastavaka i zamenica koje nam ne odgovaraju, i koje su nam tesne – osmišljavanje potpuno novih jezičkih oblika je rešenje koje nas otvara i oslobađa ovih stega.

Nova fonema / vokal

Novi nastavak i zamenicu smo smislili i integrisali u svakodnevni govor.

Hajde da probamo da odemo još tri koraka dalje:
Šta ako uspemo da dođemo do sasvim novog vokala koji bi savršeno izražavao rodnu neutralnost?
Znam, sanjam daleko! Morali bismo preći preko sedam gora i preko sedam mora da bismo otkrili taj novi glas! Možda je nemoguće, istina. A možda nas novi glas dovede do prave jezičke revolucije.

Jezička preskriptivnost od nas zahteva da se držimo pravila koja već postoje, ali mi, kao pravi donosioci promene, moramo biti spremni da izađemo iz svih zamislivih okvira, i da se otvorimo ka nečemu potpuno novom. A kao što smo već zaključili – jezik je odraz ljudi koji ga govore, i samim tim postoji šansa da je ova vrsta jezičke revolucije sasvim prirodni nastavak promena koje nas očekuju u budućnosti. 

Napokon smo završili ovu opširnu lekciju o jeziku! (Kada ste pre ovoga razmišljali o radnom glagolskom pridevu?)

Zaključak je sledeći: srpski jezik ne podržava pravu neutralnost, te moramo da se dovijamo kako znamo i umemo!

Jedno je bitno – ne postoji samo jedno pravo rešenje, ni način na koji se koristi.

Samo zato što je nešto napisano u ovom tekstu, ne znači da je to jedino pravilo, pa ga se ni ne moramo slepo pridržavati. Načina govora ima koliko i nebinarnih ljudi. S obzirom na to da srpski jezik rodnu neutralnost zvanično ne prepoznaje, na nama je da eksperimentišemo sa različitim opcijama. Možda je u tome i čar: Umesto da nam je dato sve na tacni, dobijamo priliku da se jezikom igramo, da ga oblikujemo i da stvorimo novu formu koja će biti baš po nama skrojena.

Hrabro napred u nove jezičke pohode!